О књизи: 2011 / Протојереј Аввакум Петров (или Аввакум Петрович, 1620–1682) је једна од најистакнутијих личности руске историје. Необичном снагом показао је свету оне особине које су одсликавале руског човека у свој разноликости његовог карактера – неуништиву вољу, чврстину, страст, спремност на самопожртвовање у име велике идеје. Између осталог, Аввакум је несумњиво бриљантан писац, вековима испред свог времена. Аутобиографски „Живот“ који је написао у затвору у Пустозеру је жанр који је раније био незамислив у руској књижевности! – једно од најмоћнијих дела не само руске, већ и светске књижевности. Књига о њему представљена у серији ЖЗЛ је по много чему необична. Пре свега, зато што припада перу староверског историчара и даје управо староверцу, по много чему необичном и неочекиваном за неспремног читаоца, поглед на житије „ватреног“ архијереја, и на црквени раскол г. другу половину 17. века и на целокупну руску историју овог и потоњег времена.